I POSLE TEBE - PONOVO TI

Koliko sam te puta,

pesmo moja,

pisala drugima,

pričala o tebi,

gradila te

da sve čega danas

ima u tebi

jednim delom

nosi moje ime.

Sad zatvori oči

i zamisli

kako ćeš se sutra probuditi

a neće me biti.

Nestaću negde daleko,

negde gde nikada

nećeš naći put do mene.

Da li si poželeo nešto da mi kažeš,

pesmo moja?

Da li bi izgovorio sve svoje tišine?

Zašto ćutiš?

Kaži ih.

Setiš li se mojih dodira

i tišina provedenih

s mojom glavom

na tvojim grudima,

onog trenutka

kad ti se

neka "ona"

pijana nasmeši u klubu?

Uplaši li te nekad činjenica

da ćeš me izgubiti?

Plaši li te misao na to

da ću jednog dana

držati za ruku

nekog njega

u čije sam ruke pobegla

jer sam se plašila samoće

a ti si me napustio?

Da će postojati

neki "on"

kom ću se predati?

Koji će me voleti,

grliti,

buditi se pored mene,

voditi ljubav sa mnom,

ljubiti moja gola ramena

ili butine?

Pomisliš li nekad

da ćeš neke

julske noći

proslavljati svoj rođendan

sa nekom "njom"?

Sa njom koja neće ostavljati

papiriće po sobi

dok se tuširaš.

Sa njom koja neće

baš ništa znati

o tvom detinjstvu

igranju žmurke,

rata,

ili komšija ispod jorgana?

Sa njom koju neće biti briga

za tvoju alergiju u proleće,

niti će kupovati tost hleb

jer zna da voliš sendviče?

Ona neće maštati.

S njom nećeš voditi ljubav

na belom platnu

uvaljan telom u razne boje,

crtajući sliku za vaš dnevni boravak

kojoj ćete samo vi znati značenje.

Njoj to neće biti zanimljivo.

Da li je to ono što želiš,

pesmo moja?

I zato te drmam ovim rečima

dok ne bude kasno.

Budim te, ljubavi,

samo da ti kažem

da bi se i najveći pesnici

postideli

kada bi saznali

kolika je ovo ljubav.

Sjajnija od svake zvezde

i veća od čitavog svemira.

Budim te,

jer ne znam šta će biti sutra.

Jer se plašim

da će te neke druge oči

i telo zavesti.

Naterati te da

uspešno zaboraviš mene.

Plašim se da kraj neke "nje"

nećeš biti srećan,

ali da će tada biti kasno za sve.

Da ću ti uhvatiti pogled prepun kajanja.

Zato te budim,

pesmo moja,

da ti kažem da te volim

nesebično,

snažno,

da ništa na svetu neće promeniti

čuveno:

"Ti si moja srodna duša."

Ostaće čuvena navika

da ti zapalim sveću za zdravlje

i pomolim se Bogu za tebe.

Da te čuva, gde god

i sa kim god bio.

Bez obzira pored koga ostarila

i čije prezime nosila.

Ovo moje čudo s leve strane

u grudima

kuca samo

za onu prvu

pravu

i jedinu

ljubav

koja mi se desila.

KATARINA ISAILOVIĆ

7. MAJ 2018. GODINE 22:47