...VIŠE NISI...

Kada bih morala da stavim nijanse tvoje ličnosti na papir, da te opišem od pete, pa do najduže dlake na glavi, morala bih da se pomučim. Prestala sam da pamtim bilo šta što bi uopšte moglo biti vezano za tebe. Kroz maglu se sećam kako se smeješ, kako ti se oči zasijaju kad si srećan, ili kako ti se nozdrve rašire kada si ljut... kako nervozno grickaš nokte ili kako se nikad ne javljaš na fiksni telefon jer ti je večito bilo dosadno da objašnjavaš gde je taj neko koga su preko telefona tražili, pošto obično nije bilo za tebe.

Detalji su mi se u potpunosti izgubili. Ostali su zaglavljeni u poršlosti, i toliko sam srećna što su tamo, da ni na trenutak nisam poželela da ih vratim, da to ponovo bude sadašnjost, ili da ih se setim.

Pamtim kako si bio važan deo mog života. Ona iskra kojoj do skoro nisam dala da se ugasi. Uvek bih bar malo duvala u nju kako bi ponovo zasijala.

Bio si nevini, iskreni dečak, volevši me.

Bio si neko kome sam pružila jedan deo svoje mladosti,

neko kome sam (nažalost) previše verovala.

Neko za koga sam ruku u vatru mogla staviti da se neće promeniti, da me neće izdati. Čak i kad bude kraj.

A onda si pokazao da si sve suprotno onome što si nekada bio sa mnom. 

Možda si se tada samo pretvarao da si dobar momak.

Radiš stvari koje ne volim.

Javno mi se podsmevaš, glumiš 'nazovi frajera' u društvu, pričaš mi iza leđa, da sam bila ovakva, onakva… Juriš za lakim ženama, ne možeš bez alkohola, cigareta i provoda.

Bio si toliko divan, da sam bila u stanju da te celom svetu hvalim.

Da pišem o tebi.

Pevam.

Bio si neko kome sam verovala.

Dok smo bili jedno, nikada o tebi nisu kružile lose price. Nije te pratio loš glas. Znali su da pored sebe imaš nekoga ko je spreman na svaku vrstu rizika samo da ti ne bi bio na dnu.

A ti si rizikovao da takvu ženu izgubiš.

Evo, uspeo si u tome.

Izgubio si me.

Bio si nežan i pažljiv.

Neko čiji zagrljaji leče, a dodiri smiruju.

Bio si neko kome sam se radovala i čekala sa ushićenjem.

Bio si moje jutro, dan i veče.

Bio si neko kome sam (nažalost) previše sebe dala.

Neko sa kim sam se mogla svađati i smejati do besvesti.

Bio si moja razmaženost.

Moj spokoj i balans.

Bio si moja tvrdoglavost, ironija i pesma.

Bio si (nažalost) osoba na koju sam želela da moja deca liče.

Bio si moj osmeh i ljubav.

Smisao i potreba.

Umetnost za koju sam živela.

Tvoj lik se provlačio kroz sve moje tekstove.

A onda si mi hladno preko noći okrenuo leđa i otišao. Ostavio si me samu, a našu ljubav napuklu. Krenuo si za nekim boljim mestom, životom, provodom…

I pružila sam ti krila da odletiš i odeš, da, kako imaš običaj da kažeš, te pustim da prodišeš. Nadam se da jesi.

I patila sam. Plakala. Molila da se vratiš. Sanjala te, pričala drugima o tebi, pisala…

Sad shvatam da je ta patnja bila moja dečija iuzija. Nisi mi nedostajao ti, već pažnja, ljubav i uspomene.

Sigurna sam da posle svake kiše dođe duga.

Meni je došla.

Onda se pojavio on.

On na koga nisam obraćala pažnju zbog tebe.

On sa kim sam toliko lepog propustila u nadi da ćeš se ti vratiti.

I nisam ga odmah zavolela. Trebalo mi je vremena. Ona iskra o kojoj sam ti pričala i dalje je gorela.

Ne, nisam ga volela.

Ali on je bio tu, dok ti nisi.

Mamio mi je osmehe, dodire, poljupce…

Bio suviše uporan, skretao mi pažnju, brisao suze, brigu, tugu…

Bio je strpljiv, dao mi vremena da te prebolim…

Zato danas volim njega.

Danas se radujem njemu, onako kako tebi nisam nikada.

On me nikada nije rastužio, kao što si ti umeo, jer su ti mišljenja drugih bila suviše važna.

Njemu sam važna samo ja i zato zaslužuje cela da mu pripadam.

Zato sada radim ono što sam mislila da neću moći nikada…

Danas te ostavljam u prošlosti i nastavljam da koračam dalje ka budućnosti, uzdignute glave i nikad iskrenijeg osmeha.

Danas se radujem svemu što mi pruža, onako kako se sa tobom nisam radovala, jer nisi uočavao detalje… Nije te bilo briga.

Previše si ti bio siguran da nikad neću otići, zato si i bio tako bahat i samouveren.

Bio si moja prva ljubav,

prvi osmeh,

leptirić u stomaku,

bio si moj prvi, sad već srušeni, most.

Bio si svakakav, i takvog sam te trpela i volela.

Verovatno onako kako nijedna posle mene neće moći.

Ali da ne baksuziramo…

Bio si ponosan,

nežan,

slatkorečiv,

neko zbog koga bih sopstveni život rizikovala…

Bio si moja mladost,

suza,

dodir,

drhtaj,

baš sve ono što bi prva i najveća ljubav trebala da predstavlja.

Bio si – VIŠE NISI.

5. oktobar 2016. godina

К.И.