NA TVOJ ROĐENDAN
Mogu ja bez tebe, uveravam te, lako, ležerno, kao najsrećnija žena na svetu. Ne fališ mi. Uživam u drugim ljudima, smejem se, sama svoju haljinu zakopčavam i sama je svlačim. Ponovo sama nosim svoje kese iz marketa, za to mi nije potreban muškarac. Moji prsti ne drhte kada stavljaju parfem koji si ti voleo i želudac je na svom mestu kada te, sasvim slučajno, sretnem u gradu u kom si me nekada voleo. Ne skrivam se i ne crvenim, kad u društvu spomenu tvoje ime. Ne lupam čaše na našu pesmu i ponovo volim sebe onako kako je trebalo ti da me voliš. Ne priželjkujem tvoj povratak i ne molim se Gospodu da ti budeš otac mojoj deci. . . . A onda mi dođe taj jedan dan u godini. Da me podseti šta sam to zaboravila. Prokleti jul. Dođe mi dan kad ne izlazim, ne srećem ljude i ne razgovaram ni sa kim. Dan kad si rođen. I budem srećna. Pustim našu pesmu, napravim tvoju omilje...