Mom nezaboravnom i dalekom biću.
Verovatno spava š, znam da je kasno, ali volela bih da ti kažem par reči. Iskreno da ti kažem, ne znam zašto mi te je Bog poslao. Nije mi jasno, možda da shvatim neke stvari, možda da me kazni što odbijam sve ove momke koji se trude oko mene, i pišu mi, skidaju zvezde sa neba.. Karma je opasna kurva kad se zainati. Uglavnom, pišem ti jer hoću, bre, da se otarasim ovog osećaja, koji mi je na duši. Ja sam ti od onih, iako nisi dozvolio da me upoznaš, direktnih, uvek kažem šta mislim, bez obzira.. ne volim da igram toplo-hladno, toga kod mene nema. Ili nešto volim, ili ne volim. Nema tu puno nauke. Iskreno, jako mi je žao što te ljudi smatraju osobom koja jedino što ume jeste da se šali, a što ja u tebi vidim nešto drugo. Što te opravdavam svojim prijateljima i svojoj glavi da ćeš ti jednom biti ozbiljan čovek. Često ih čujem, kad počnem po ko zna koji put da im dosađujem pričom o tebi: „Ajde bre Katarina, mani se više (****), vidiš da mu nije zanimljivo, nezreo je, ko zna š...