RAZGOVARAĆEMO KASNIJE...
Rekao si mi: "Razgovaraćemo kasnije...", ne shvatajući da baš ovog trenutka moji koferi stoje ispred vrata, čekajući sa mnom objašnjenje po koje dolazim ko zna koji put. I opet, nakon bezbroj mojih pitanja: "Hoćeš li pružiti malo više sebe?", dobijam čuveno: "Razgovaraćemo kasnije..." Ne, dragi, jer kasnije neće biti. Ne, jer sam umorna od ćutanja, izigravanja čuvene marionete, kojoj ponosno, bezosećajno pomeraš konce. Ne, jer sam sama popila bezbroj kafi, jer si ti, eto, "žurio na posao"... Ne, dragi, jer je pijanka sa društvom bila uvek važnija od naših planova. Ne, jer si zarobljen u telu deteta iako tvoj ego to nikad neće prihvatiti. Ne, jer je počeo da ti smeta moj glasan smeh. Ne, jer bi uporno da me popravljaš, menjaš, kao da mom strpljenju nikad neće doći kraj. Kao da u mom životu ne postoji kap koja ume da prelije čašu. Ne, jer odsutno vodiš ljubav sa mnom. ...