NIKAD DOČEKAN
Jedini, nikad prežaljeni, ti u kog sam jedino verovala, za kog sam se svim silama borila... Ti – za kog je uvek bilo ljubavi kad si je najmanje zaslužio, i osmeha iza kog se okean suza krio... Ti – kome sam toliko pesama posvetila, bila majka, žena, ljubavnica, sestra, podrška, i uvek ti davala čitavu sebe... ...vreme je da skupim ovo malo snage u sebi i ostavim te u prošlosti. Priznajem da me boli prazna stolica za stolom u trpezariji. Fali mi da vičem na tebe kad ostaviš mrve za sobom, ili mokar peškir na krevetu posle tuširanja. Nedostaju mi naše čuvene dijete i takmičenja ko je brže smršao, a ko „varao“. Još uvek si moj prvi drhtaj, osmeh, most ispod kog sam se krila od oluja, vetrova, svega onoga što mi je život stavio na ova mala leđa. I iako teško izgovaram došlo je vreme da te pustim. Da prihvatim da ova priča nema hepiend, koliko god se borila, i da ću (nadam se) jednog dana shvatiti da je ov...