//ZABORAVLJAM...//
Danas odlazim prilično odlučno i u potpunosti svesno. Zaboravljam da si nekad bio moj i kako sam ti se radovala, brojeći sate do trenutka kad ću te ponovo ugledati. Danas uspešno zaboravljam naše osmehe, nevine poglede i prve poljupce. Zaboravljam kako nas čak ni hladno vreme nije sprečavalo da satima sedimo napolju, samo kako bismo bili zajedno. Danas se budim. Više nema tužnih pesama posvećenih tebi, niti ’slučajnih’ susreta sa tobom. Zaboravljam kako imaš dugačke trepavice, koje sam obožavala da ljubim, isto kao što zaboravljam ožiljak iznad leve obrve. To više nije deo mog života. Previše sam ti popuštala, pružala ti bezbroj šansi, koje bi ti, naravno, svaki put svesno prokockao. Predugo sam pokušavala da popravim sve što te činilo lošim i složim kockice, verovajući da u tebi postoji nešto dobro samo ga treba pronaći. Lepila bih flastere tamo gde je pucalo. Uporno ti govorila ’Kajaćeš se’, nisi mario. Sada si tu, i kaješ se. Sada kad moje oči nemaju suza, sad kad sam umo...