...VIŠE NISI...
Kada bih morala da stavim nijanse tvoje ličnosti na papir, da te opišem od pete, pa do najduže dlake na glavi, morala bih da se pomučim. Prestala sam da pamtim bilo šta što bi uopšte moglo biti vezano za tebe. Kroz maglu se sećam kako se smeješ, kako ti se oči zasijaju kad si srećan, ili kako ti se nozdrve rašire kada si ljut... kako nervozno grickaš nokte ili kako se nikad ne javljaš na fiksni telefon jer ti je večito bilo dosadno da objašnjavaš gde je taj neko koga su preko telefona tražili, pošto obično nije bilo za tebe. Detalji su mi se u potpunosti izgubili. Ostali su zaglavljeni u poršlosti, i toliko sam srećna što su tamo, da ni na trenutak nisam poželela da ih vratim, da to ponovo bude sadašnjost, ili da ih se setim. Pamtim kako si bio važan deo mog života. Ona iskra kojoj do skoro nisam dala da se ugasi. Uvek bih bar malo duvala u nju kako bi ponovo zasijala. Bio si nevini, iskreni dečak, volevši me. Bio si neko kome sam pružila jedan deo svoje mladosti, neko ko...